уторак, 08. децембар 2015.




VEOMA VAŽNO SAOPŠTENJE, 
poštovani prijatelji obraćam vam se jer vidim da vam je potrebna pomoć da bi sve ovo razumeli. Mislio sam da je jednostavno dovoljno napisati knjigu o razvoju aure ali nije. Evo šta vam poručujem na osnovu mojih istraživanja aure. Ono što vi treba da razumete a većina nije. Nemojte se ljutiti na mene. Moja istraživanja su jasno pokazala da fizički Bog postoji. U to nemojte sumnjati. Veze kojima mi komuniciramo međusobno uspostavljaju se posredstvom b
ioenergetske razmene energije i informacija posredstvom aure i čakri (ili morfogeničko polje) i opisane su u mojoj knjizi. Preko tog sistema komunikacija mi smo povezani direktno i sa Tvorcem. Svakim svojim udahom i izdahom, svaka naša ćelija, svaki naš atom je povezan sa tim centrom možete ga zvati kako želite ali to je za mene jednostavno BOG ili TVORAC, sve jedno... Na Boga netreba gledati samo kao Boga u religiskom smislu, već i kao tvorca svega. To će vam olakšati razumevanje... Meni jeste...E sad mi imamo mogućnost razvoja aure. Šta mislite zašto. Zašto smo dobili tu mogućnost? Postavite sebi to pitanje jer je to pitanje koje je možda najbitnije pitanje u našim životima. Postavite ga molim vas sami sebi. Ja mislim da razvojem i samo razvojem aure mi u staviri možemo biti istinski povezani sa TVORCEM onako kako on to traži od nas. Inače čemu bi služio razvoj aure kod bića koje je najrazvijenije u svemiru koji poznajemo. Da, samo razvojem aure mi imamo udela sa Bogom. Pogledajte Jovanovo Evanđelje , 13 glava, šta Isus kaže Petru kada se savio da mu opere noge... Petar je to odbio ali mu je Isus rekao da ako to ne učini neće imati udala sa njim (sa Bogom). Rekao je i to da oni sada neznaju šta im je on pokazao ali da će saznati kasnije... (kada otpočne proces transformacije tela i odpočne razvoj aure)... Petar je rekao -onda ne samo noge nego u ruke i lice! To su upravo periferne čakre čijom masažom pokrećemo razvoj aure, odnosno iniciranje formaciskih čakri.
Poštovani prijatelji ovde me neki optužuju da reklamiram svoju knjigu. Da reklamiram je... Mislim da je to ispravno jer moja knjiga daje znanje a vama je ono potrebno jer vam to niko neće reći niti ćete to čuti u spoljnjem svetu. Verujem da bi i vi postupili kao i ja da znate ono što ja znam. Razvoj aure je nešto što morate učiniti u toku svog života. Ja sam u to ubeđen. Pustite prazne priče onih koji su ne informisani i zlonamerni. Možda nisu ni svesni toga šta rade.
Naručite moju knjigu telefon Goran Tasic Razvoj aure 381645669633 sa poštarinom 1000 dinara, postanite moj FB prijatelj https://www.facebook.com/razvojaure . Tamo ću vam pomoći oko svega što je vezano za razvoj aure. Kontaktirajte me na mail tasic.goran@gmail.com . Vidite ja sam tu sa pruženom čistom rukom koja vam želi pružiti pomoć. Prihvatite moju ruku pomoći može vam promeniti život iz korena. A to nije mala stvar. Od mene toliko za sada 

Goran Tasic







razvoj aure

 knjiga
development of the aura














Šta je aura i šta su čakre

Da bi znali o čemu se u ovoj knjizi govori, treba da znamo šta je to aura, šta su to čakre šta su to akupunkturne tačke, magistralni putevima bioenergije i šta u stvari protiče kroz akunpukturne tačke i magistralnim putevima bioenergije.
Počećemo od toga da čakre i akupunkturne tačke predstavljaju ulazna vrata za energiju koja dolazi iz okruženja. Tu energiju čine elektromagnetne, infracrvene, ultrazvučne i gravitacione vibracije , a osnovni sastojak ovih vibracija su elektroni. Akupunkturne tačke otkrivaju instrumentima tako što je u njima električni otpor najmanji. Vi znate da upravo tamo gde je električni otpor najmanji tamo putuje struja elektrona tako je i ovde slučaj sa akupunkturnim tačkama odnosno čakrama. Šta inače rade slobodni elektroni u našem organizmu. NAJNOVIJA NAUČNA ISTRAŽIVANJA POKAZUJU DA SVI PROCESI OKSIDACIJE (OSNOVNI PROCESI METABOLIZMA U ĆELIJAMA) I OBNAVLJANJA ORGANIZMA ZAVISE OD KOLIČINE SLOBODNIH ELEKTRONA. Na primer vi znate da je sva materija sastavljena od molekula. Molekul je u normalnim okolnoszima električki neutralan. Ali ako on primi jedan elektron on narušava svoju elektroneutralnost i postaje negativan jon. Ako se iz molekula otkine jedan elektron on zbog manjka negativno naelektrisanih čestica postaje pozitivan jon. Ogromna količina materije koja cirkuliše u čovekovom organizmu nalazi se u jonskom obliku. Joni učestvuju u praktično svim hemiskim procesima koji se odvijaju u našem telu. Na primer osnovni energetski proces koji se dešava u našem telu, zahvaljujući kojem funkcionišemo, jeste pretvaranje glikoze u CO2 u ćelijama uz učešće naelektrisanih čestica- jona i elektrona. To je takozvana biološka oksidacija.
Ćelije se graniče membranama koje imaju pozitivno naelektrisanje spolja i negativno iznutra i to obezbeđuje prolaz materije u ćeliji produkata metabolizma ćelije izvan ćelije.
Vraćam se ponovo na suštinu problema razumevanja uloge čakri a to je da je u njima električni potencijal najmanji, tako da energija okoline ulazi kroz njih kao kroz neku vrstu kapija, elektroni koji čine okosnicu te energije pri tome dobijaju ogromne brzine i u magistralnim putevima od čakri putuju ka svim ćelijama našeg tela da bi u njima pokrenuli sve hemiske reakcije koje su od vitalnog značenja za život. Tako gledano čakre, odnosno akupunkturne tačke, predstavljaju neku vrstu električne pumpe koja nas snabdeva potrebnim elektronima koji igraju životno važnu ulogu u našem telu.
Što je organizam aktivniji to je više ukupnih biostruja, biostruja kao i svaki tok struje oko provodnika odnosno tela formira elektromagnetsko polje. Pošto se električni procesi odvijaju u svakoj tački našeg tela onda se i elektromagnetno polje nalazi u svakoj tački našeg tela. Celo naše telo predstavlja neku vrstu magneta sa magmetnim poljem gde glava predstavlja pozitivno naelektrisanje „+“, a telo negativno naelektrisanje „-„. Opšte čovekovo polje „aura“ obrazuje se od biopolja svakog organa,svakog dela tela,svake ćelije. Znači svaki organ, svaki deo tela,svaka ćelija imaju svoje biopolje- energetski omotač. Bilo kakve promene u bilo kom organu odmah se upisuju u lokalni bioomotač i u opštibioomotač „auru“ celog tela. Biopolje koje opisuje oblik fizičkog tela zove se etarsko telo ili aura ili energoinformaciono telo. Svaki delić našeg tela i organi našeg tela , šalju svake sekunde u naš Mozak informaciju o stanju bioenergije u svakom delu našeg tela. Mozak preko svog sisitema regulacije održava energetsku kontrolu celog tela. U vezi sa tim jasno je kako nastaju bolesti i kakao one mogu da se spreče.

Kako dolazi do razvoja aure
Jedan od najvažnijih elemenata uspešnog razvoja aure jeste uspešno fiziološko odmaranje odnosno MEDITACIJA što je bila tema proučavanja dr. Edmunda Đekopsona. Evo male informacije o njegovom radu.

Kako se treba odmarati – dr. EDMUND ĐžEKOPSON ID68450 MEDICINSKA KNJIGA BEOGRAD-ZAGREB1966) Ako poslovi napreduju čovek nalazi u tome podstrek za novim naprezanjem ka još većem uspehu. Ako poslovi idu loše to je znak da treba još više raditi i naprezati se da bi poslovi išli bolje nego što je to sada slučaj. Umor se i ne oseti dok ne nastane potpuna duševna iscrpljenost. Poslovni čovek napuštajući svakodnevan posao i odlazeći kući nosi sa sobom i probleme sa posla i u večernjim satima. Domaćica koja priprema neki ručak isto tako brine da svaki detalj bude urađen kako treba. To traje sve vreme dok neka proslava traje. Prosečan pojedinac na takvim zabavama često čini veliki napor da ostane privlačan za svoju okolinu. Ljudi koji se bave društvenim delatnostima prividno stiču mirnoću ali nervna napetost je ostala iako je njihovo lice naučilo kako da zadrži mirnoću. Zatim tu su i novčane brige za sve veće želje i prohteve savremenog načina života. Sve više se uviđa da preveliki napor ima uticaja na pojavu povišenog pritiska. Napetost može biti i vrlo prijatna – kada kupujemo, prodajemo, proizvedemo. Ali i prijatan i neprijatan napor izazivaju napetost. Mogu se često videti znaci zamora i pojačana razdražljivost. To su znaci preranog starenja, naboranost lica, osedelost… krvni pritisak povremeno raste pa se vraća u normalu. Ponekad postanu nesposobni da zaspu dok oni koji su još više umorni zaspu čim dodirnu jastuk. Poremećaj probave- bolesnik nema mogućnost da vari određenu hranu. Kakve veze ima napetost sa srčanim napadom? Da li su arterije otvrdnule? Da li su sklerotične? Masti se gomilaju na srčanim arterijama i slabe njihove zidove. Time omogućuju da one prsnu ili da nastane zastoj unutar arterija tako da prestane priliv krvi u neke delove srčanog zida- to je srčani napad. Masne naslage se uvek nalaze u obolelim koronarnim arterijama. Dokaz da su napor i napetost veoma čest faktor u oboljenjima srca jeste sledeći primer. 300 boraca poginulo je u jednoj borbi sa korejcima. To su bili mladići sa prosečnih 20 godina. U 77% slučajeva kod njih je obdukcijom nađeno i izvesnom stepenu obolele koronarne arterije. U nekim slučajevima srca su bila ozbiljno obolela. Lekari su bili iznenađeni ovom statistikom. Ti mladići su jeli hranu istu kao i prosečni amerikanci njihovih godina samo što su oni bili izloženi stresu rata i ratnim naporima. Kaže se da 1 od 2 amerikanaca između 35 i 40 godina ima znake stvrdnjavanja koronarnih arterija. To je samo početak bolesti. Ali kod ovih vojnika bolest je bila već daleko poodmakla i to kod 77% mladića od 20 godina. Bolovi u predelu srca su vrlo naivni i često nam se ne da da ih shvatimo ozbiljno. Lekari često razdvajaju anginu srca od koronarnih srčanih oboljenja. Za anginu se smatra da je prosto grč koronarnih arterija kroz kojih krv protiče i snabdeva srčane zidove, dok koronarno srčano oboljenje podrazumeva gomilanje i stvrdnjavanje masti na tim arterijama što ima za posledicu oštećenje delova srčanog zida ako i kada nije dovoljan dovod krvi. Angina izaziva bol u vidu nekog skupljanja. Ona može da se javi u obliku težih ili lakših napada. Kod koronarnih oboljenja bol može i da se ne javi i da prođe neprimećen. Među uzroke spazma koronarnih arterija ili angine ubraja se svakako napetost i emotivni događaji. ČUVANJEM NAŠIH MIŠIĆNIH SNAGA MI UJEDNO ČUVAMO I NAŠE SRCE. To se postiže izbegavanjem nepotrebne napetosti. Napetost ne predstavlja opterećenje samo za naše srce već i za naše arterije. Nerv se prazni u mišić i zatim izaziva njegovu kontrakciju. To mišiće dovodi do manjeg ili većeg stepena ukrućenosti. Zahvaljujući tome mogu se lokalizovati isuviše aktivni nervi ili nervna napetost. Može se očekivati da na primer vojnik na frontu ili atletičar u nekoj trci ima stanje visoke nervne napetosti. Kada se takva osoba odmara onda mi pomislimo da takve nervne napetosti više nema. međutim ni pod okolnostima povoljnim za odmor sprave za merenje ne pokazuju da je nastupio odmor. Prekomerna nervna aktivnost je postala hronična. Praškovi sreće – sredstva za umirenje, vrlo se lako izdaju na recept a u mnogim zemljama i bez recepta. Mnogi lekari ne gledaju na to sa odobravanjem jer to je neka vrsta masovnog drogiranja stanovništva. Sporedna dejstva tih lekova su promene na koži, promene u krvi, bunilo nastalo intoksikacijom, napadi astme i dr. sposobnost takvih osoba da normalno rade je smanjena, energija takvih osoba je svedena na najmanju meru, a posle prestanka uzimanja tih lekova kod njih najčešće nastaje potištenost i nervoza. Kao alternativa tome stoji fiziološka procedura u odmaranju koja je veoma efikasna u mnogim slučajevima i što je najinteresantnije nema štetnih dejstava – ugrađeni smirivač. Sredstva za umirenje deluju toksično da delove električnog kola koje postoji između mozga i nervno-mišićnog sistema. Fiziološki metodi ne deluju tako. Opuštanje postaje deo bolesnikovog života deluje mnogo trajnije no sredstva za umirenje. Sredstva za umirenje deluju na otupljivanje nervnih tkiva. Kada ih uzimamo moramo biti svesni da uzimamo otrove. Postavlja se pitanje: zašto moramo da sebe otupljujemo kada smo u mogućnosti da i bez uzimanja lekova učinimo isto - da ne činimo napore. Usled duže upotrebe tih lekova njihovo dejstvo oslabi pa se doza poveća ili se promeni lek. Sredstva za umirenje su ne sumnjivo korisna kada se koriste povremeno kada su u pitanju neka akutna oboljenja ali se u praksi ta sredstva koriste znatno više nego što je to potrebno. Lekari često puta preporučuju odmor, kod ozbiljnih poremećaja organa za varenje, srca, gripa, tuberkuloze, očito je da povećani krvni pritisak može da se snizi posle dužeg odmaranja. Mnoge osobe iako prividno izgleda da mirno leže nikako ne uspevaju da se opuste. Disanje kod takvih osoba je nešto nepravilnije, povremeno udahnu dublje, povremeno čini slabe pokrete, lako nabira čelo, mrgodi se, brzo trepće, pokreće oči pod zatvorenim kapcima, pokreće glavu ili ruku ili samo prst. Čim pojedinac prebrodi stanje zaostale napetosti nestaje lakih nepravilnosti u njegovom disanju, puls spada na normalu, pritisak takođe, refleksnog gutanja nema, očni kapci postaju nepomični. Pojedinci se slažu da je nastalo stanje prijatno za odmor. Ako se ovakvo stanje održi onda se ono pretvara u onaj oblik prirodnog sna koji najviše odmara. Premoren i nervozan čovek lako izgubi naviku za dobrim odmorom. On obično ne zna koji su mu mišići napeti, ne može da proceni dali se opustio, i ne zna kako to da uradi. Razni medikamenti mogu da doprinesu spazmu ili zategnuću trbušnih mišića i time da otežaju opuštanje. Cilj opuštanja jeste da se iz stanja napetosti do stanja opuštanja dođe u periodu od nekoliko minuta. Međutim da bi se to postiglo potrebno je više nedelja meseci, pa i godina dana. To zato što je teško da se neke naše navike menjaju brzinom kojom deluje tableta koja se uzima za smirenje ili uzima pozorišna karta. Ali i pored toga to nije tako teško ustvari možda je to nešto što se može najlakše naučiti. Kutak za opuštanje. Krevet za opuštanje. Ruke da leže pored tela a da ga ne dodiruju. Ispod glave jastuk. Osobe koje boluju od reumatizma mogu ispod kolena da stave jastučić. Licem prema tavanici. Ležanje u drugim položajima zateže mišiće skeleta i ne može doći do opuštanja. U početku treba da prođe pola sata pre nego li pređete na opuštanja organa za disanje. Cilj je da se disanje oslobodi uticaju volje. Pritisak u predelu ispod prsne kosti pošto se primeti ta napetost pri opuštanju ona se treba primetiti i opuštati i pri običnom disanju. Opuštanje grudnog koša treba uraditi na isti način kao što činite i sa rukama i nogama. Mnogi se žale da nastavljaju da misle i kada treba da se odmore. Tu se………. vi uopšte ne treba da činite napore da biste prestali da mislite. Vaš jedini cilj za vreme izvođenja svih vežbi u početku jeste da postepeno opuštate sve mišiće i da prepustite da se drugo odvija samo od sebe. Možda se javi sumnja da li tako nešto uopšte vredi raditi. Ali sa vremenom se uviđa da san postaje mnogo mirniji, primetiće se i ublažavanje nekih ranijih simptoma kada se radi o problemima sa srčanim radom. Nejasan bol koji ponekad oseća u blizini srca, neredovni otkucaji srca, nadimanje želuca su nestali ili su počeli da se javljaju ređe. Takođe je zaključio da je suviše brinuo u prošlom vremenu i da je svoje zdravlje unazađivao svojim duševnim stanjem. Uz put prošla su česta nepotrebna uznemiravanja i strahovi. Treba ograničiti raspravu na one koji su u nedoumici ili traže istinu a izbegavati je sa onima kojima je glavno da budu zajedljivo duhoviti. Upoređivanje okretnih igara i suvišnih pokreta koje imaju napete osobe. Diferencijalno opuštanje- minimum napetosti u mišićima potrebne za izvođenje jednog akta, uz uporedno opuštanje ostalih mišića. Suvišna napetost - neprestana gestikulacija, govore brzo, piskavo, preterano se pomeraju ili okreću, bezrazložno kolutaju očima, pokazuju preterane znake uzbuđenja ili druge preterane aktivnosti. Iskusan u opuštanju – noge su mu manje ili više isturene, ruke i glava su mlitavi, trup može da se savija u bilo kom pravcu. Disanje je ujednačeno i mirno. Nema ni traga od nemirnih pokreta čak mu se ni prsti ne mrdaju. Za očne kapke je karakteristično da su glatki i bezizražajni, a treptanje se ne primećuje duže vreme. Ako se posmatra izbliza primetiće se da se očna jabučica ne pomera. Da bi sve to postigli treba vam pažljivi posmatrač. Kada se ovde govori o promenama na bolje onda se one ne događaju preko noći, naime put ka tome nije lak. Za jedan kurs obuke obično je potrebno jedan čas ili dva nedeljno. Pacijent sem toga mora svakog dana da vežba sat do dva sata. To zavisi od starosti, ranijih navika, sposobnosti da se pridržava uputstava, redovnog vežbanja, i svakako od zdravstvenih problema kojim je eventualno neko izložen. U cilju posmatranja električnih impulsa koji postoje u mišićima za vreme kontrakcije koriste se površinske elektrode. za vreme potpunog opuštanja nema električnih impulsa. Testiranjem je utvrđeno da je nivo opuštanja koji su postigle veoma nervozne osobe, a koje su prošle obuku opuštanja, mnogo manji od nivoa opuštanja koji su postigla grupa studenata koji su bili podvrgnuti testiranju na voltažu napetosti. Nije svaki odmor na primer onaj popodnevni isti kao odmor sa ciljem opuštanja. To su testiranja pokazala. Efekti takvog odmora mogu biti nervoza, nesanica i čak umor. Kada se radi sa metodom opuštanja efekat je veoma prijatan odmor i odmorenost posle završetka opuštanja i najvažnije nestanak briga. To je najveće iznenađenje koje imaju ljudi koji krenu ovim načinom odmaranja. Opuštanje je skoro nemoguće kada je čovek emotivno uznemiren. *univerzitet u Čikagu 1922-1936 neprekidno je vršio ova istraživanja. Kada je neko zabrinut ili uznemiren on po pravilu kaže da se u njegovoj svesti javljaju vizuelne i druge slike u vezi sa onim što ga čini nervoznim. Opuštanjem se može postići smanjivanje duševne uznemirenost na nulu a dužim praktikovanjem i vežbama opuštanja olakšanje duševne napetosti može da postane stalno. Sećanje na događaje koji donose nervozu i uznemirenost i pojava uznemirujućih slika pa i zvuka. Probe su pokazale da kada nešto zamišljamo nečeg se sećamo zatežemo neke mišiće kao da stvarno gledamo u ono na šta se podsećamo. Ako opustimo te napetosti prestajemo da razmišljamo, sećamo se o tim stvarima. To je moguće učiniti podjednako u ležećem ili u radnom položaju. U trenutku jačeg osećanja straha, ako je aparat za beleženje uključen, javlja se jaka učestalost struja u gotovo svim mišićima i nervima. To je ono što zovemo nervozom. Nervoza može ponekad da bude vrlo korisna ali preterana može biti veoma štetna po naše zdravlje. Hronično visok krvni pritisak može a bude posledica raznih oboljenja uključujući tu oboljenje bubrega, srca i žlezda ali to 90% slučajeva u Americi nije slučaj. Radi se o bolesti za koju se ne zna uzrok – esencijalnoj hipertenziji. Opšta mišićna napetost može da izazove povećani krvni pritisak isto tako kao i napetost izazvana za vreme uzbuđenja. Napetost u celom telu ne nastupa samo iz nervne uznemirenosti i uzbuđenja već i za vreme napora i podnapora (kada je delatnost tako slaba da su potrebni vrlo dobri instrumenti da bi podnapor merili). Naime napori su skupljanje mišića ili njihova kontrakcija, što je sagorevanje u mišićima. Preko krvi se vrši snabdevanje gorivom (šećerom) i kiseonikom, pa je srce primorano da jače kuca, a arterije se snažno skupljaju da bi povećale krvni pritisak i da bi prenele količinu goriva koja je potrebna za više napora. Sa više sagorevanja javlja se i više pepela i time se javlja potreba za njihovim otklanjanjem. To su otpadne materije kao minerali i mlečna kiselina. Otklanjanje tih materija predstavlja dodatni napor za krvotok. Umor se brzo javlja kada nije zadovoljena potreba organizma za povećanim krvnim pritiskom. Naučno opuštanje ne uspavljuje bolesnika i ne otupljuje njegovu preduzimljivost i pokretljivost. Naučno opuštanje oslobađa bolesnika svih kočenja, zamora, čuva njegove snage i na taj način čuva njegovu radnu sposobnost... opuštanje je bezopasno kao disanje. Opuštanje nema sporednih štetnih dejstava kao što je to slučaj sa lekovima. Izvežbana osoba bilo da joj je krvni pritisak visok ili ne može da ga smanji za nekoliko minuta. Pomoću diferencijalnog opuštanja isti poslovi se mogu raditi ali sa mnogo manjim utroškom energije i zamora. Kada se mišići obuče da čine manje napora pritisak će se sam po sebi smanjiti. Primeri iz prakse. Pritisak 252/140 i 97/72. Za vreme obuke nastavljeno je sa uzimanjem lekova dok se nisu stekli uslovi za prestanak uzimanja lekova a posle nastavka vežbi opuštanja posle tri meseca od prestanka uzimanja lekova došlo se do pritiska od 97/72. 180/130 posle 6 meseci obuke 115/84. Ako je opuštanje nepotpuno i ako još uvek posle opuštanja postoji i najmanja napetost koja se meri milionitim delom volta na uređaju za posmatranje nervne napetosti tada neće krvni pritisak izrazitije da padne. Zato se sa ovim mora računati ako se želi potpuni uspeh u radu. Bol u predelu srca, levog ramena i ruke. Lupanje ili palpitacija (brzo kucanje) srca. Preskakanje srca i drugo tu je i opšti umor leđa kada duže traje... bolovi koji se iz predela srca šire prema ramenu i levoj ruci poznati su kao angina. Mnogi lekari smatraju da se angina javlja samo kada je srce obolelo. Međutim angina se često puta javlja i kod zdravog srca kada je ono premoreno. Treba srce odmarati ne nositi veliki teret niti se izlagati velikim fizičkim opterećenjima. Mnoge obdukcije pokazale su da je srce iz nepoznatih razloga prestalo da radi. Iako se primera radi radi o već bolesnom srcu uzroci prestanka njegovog rada se ne mogu tačno definisati. Mišljenje je da je srce prestalo da radi iz jednog jednostavnog razloga. Zamor srčanog mišića. znači da mnogo više ljudi nego što se to i pomišlja umire od zamora. Da bi se izbeglo zamaranje srca potrebna je dobra srčana cirkulacija. Krvni sudovi koji hrane mišiće samog srca zovu se – koronarni sudovi. Poznato je da kada ti sudovi postanu odveć napeti ili spastični, srčani mišići stradaju. To je početno stanje koronarnih srčanih oboljenja. Kasnije ti krvni sudovi mogu da izgube svoju elastičnost i otvrdnu. Tada srce postaje manje sposobno da podnese svakodnevne napore – varenje velike količine hrane, penjanje uz stepenice, hodanje nasuprot jakom vetru i sl. Angina je znači bol koji nastaje usled nemoći srca da pumpa dovoljno krvi u organizam pri nekom uobičajenom naporu. Kod muškaraca koji umno rade smrtnost od angine je tri i po puta veća od onih koji ne rade umno.

Profesor Đekopson je imenom “fiziološko odmaranje” nazvao nešto što je poznato pod imenom “meditacija”. To je zato jer verovatno ne bi dobio novac za svoja istraživanja od svojih sponzora ako bi to nazvao meditacijom. Sve jedno ova tehnika meditacije odnosno fiziološkog odmaranja koristi se u razvoju aure.
Autor knjige
Razvoj aure i čakri
Goran Tasić










Autor knjige RAZVOJ AURE I ČAKRI Goran Tasić
ORGANIZUJE PREDAVANJA O RAZVOJU LJUDSKE AURE

knjiga je prvi put izašla iz štampe 1997. godine.

2008. godine izašla je iz štapme pod naslovom  RAZVOJ AURE I ČAKRI

Predavanja će biti organizovana kada se prijavi dovoljan broj ljudi, zato se prijavite sada ako ste zainteresovani za predavanja.
Cena predavanja biće oko petnaest evra ,plus cena troškova zakupa prostorije, ako ne pronađemo prostor bez palćanja zakupa .
Molim sve zainteresovane da se jave na sledeće adrese:
Mob. 064-566-96-33
Mail: tasic.goran@gmail.com

Predavanja će polaznicima dati sva potrebna uputstva za njihovo buduće samostalno angažovanje na razvoju sopstvene aure.

Knjigu možete poručiti ovde preko email-a..   tasic.goran@gmail.com. ili fb stranice https://www.facebook.com/razvojaure 
cena knjige je 1000
 dinara sa svim troškovima slanja.... 
O svemu se možete raspitati putem gore datih adresa.

Pogledajte i sledeće:

http://www.magicus.info/hr/magicus/tekst.php?id=4220

недеља, 26. јул 2015.

https://www.youtube.com/watch?v=BN8xMx9g_Vw




https://www.youtube.com/watch?v=BN8xMx9g_Vw

субота, 10. јануар 2009.